Spartak

Činilo se da će unutrašnji sukobi zapečatiti sudbinu Rima, jer je bez jakog seljaštva, rimska vojska postajala sve slabija iz dana u dan.

Prvi suštinski proboj je doneo Marijus, koji je započeo reformu vojske. Počev od njega, svako je mogao da besplatno postane vojnik (ranije su seljaci morali sami da kupuju svoju vojnu opremu), a po završetku šesnaestogodišnje službe, svaki vojnik bi dobijao malo imanje i mogao da se penzioniše kao veteran. Vojska se ubrzo preporodila i na taj način je Marijus lako savladao plemena koja su napadala sa severa. Marijus je uspeo i da prekine i druge ratove, dodelivši stanovnicima provincija udeo u vlasti umesto masakra.

Za njim je usledio Lucije Kornelije Sula, koji je preuzeo jaki Rim, oslobođen unutrašnjih sukoba. Njegov glavni zadatak bio je da odbije vojsku Mitridata VI, kralja Ponta. Odmah po odlasku u rat, vladajuća klasa ga je smenila sa položaja i tako se Sula našao između dva neprijatelja. Prvo je sklopio privremeni mir sa Pontom, a zatim krenuo na Rim da povrati svoj položaj – u čemu je i uspeo. Potom se proglasio neograničenim diktatorom (što do tad u istoriji nije postojalo). Godine njegove vladavine su gurnule Rim u do tada najdublju društvenu krizu, koju su karakteristali politička ubistva i korumpirani politički život – vrednosti kao što su prijateljstvo i poverenje su, naizgled, zauvek zaboravljene, kada je, odjednom, Sula neočekivano, sišao s vlasti.
U ovakvom svetu nezadovoljstva se Spartak pojavio na sceni i svojim vođstvom pokrenuo hiljade robova i potlačenih da se bore za svoju slobodu i bolji svet.