Prava krv

Oni su verovatno najuzbudljivija stvar za čovečanstvo nakon što je Nil Armstrong kročio na mesec. Nekada grozna bića iz priča strave i užasa izašla su iz svojih grobova i pokazala ljudima svoje pravo lice.

Strašna bića iz horor priča sada hodaju među nama, oni su naši prijatelji, naše kolege, pa čak i naši ljubavnici.

Nito ne zna ko su oni bili, gde su nekada pripadali ili čak kako je moguće da postoje i otkad.  Neki kažu da su oni proklete duše koje su nakon smrti ostale na zemlji, dok drugi tvrde da su oni sasvim sigurno došli iz samog pakla.

No, bilo kako bilo – oni su sada među nama i njihovi su životi potpuno isprepleteni sa našima uprkos tome što se suštinski potpuno razlikujemo jedni od drugih: vampiri izlaze samo noću, nemaju dubokih  emocija (ili barem izgledaju kao da ih nemaju).

Vrlo su agresivne prirode, a jedan od glavnih aspekata u njihovim životima je seks.

Ljudi kažu da je to deo vampirskog života, nastao verojatno kao posledica njihove besmrtnosti.  Ali čini se da niko nema ništa protiv toga. Barem vampiri nemaju.

Oni su bili ovde hiljade godina. Na primer, Erik je rođen u otprilike isto vreme kad i Isus, a njegov stvaratelj Godrik (koji se smatra da za jednog od najstarijih vampira uopšte) postao je vampir otprilike 2000 godina prije Isusa Hrista.

Svi oni imaju apsolutno zadivljujuću fizičku snagu koja je povezana s njihovom starošću, a slično je i sa krvožednošću; što je vampir stariji, to mu treba manje ljudske krvi kako bi preživeo – ako njihovu prisutnost među nama uopće možemo nazvati životom.

Oni nemaju puls, nemaju krvni pritisak pa samim tim i ne mogu disati. Stoga nije čudno što ni jedan čovek ne može ostati ravnodušan prema njima: neki ih se boje, neki im se dive, dok bi ostali uradili bilo šta kako bi postali jedan od njih. Štaviše, postoje i ekstremi koji su spremni vršiti eksperimente nad njima u ime nauke ili ih ubijati u ime vere.

Na primer, postoji konzervativna grupa prepoznatljivog imena “Crkva sunca” koju predvodi kapelan Stiv Njulin: on je regrutovao celu vojsku za borbu protiv vampira.

Neki ljudi koji se nazivaju “fangbangerima” u njima vide izvor svojih najdubljih požuda, a najčešće i sami postanu vampiri. Oni su njihovi  ljubavnici na jednu ili više noći, dok najhrabriji od njih žude za njihovom krvlju, pošto je krv vampira od njihovog pojavljivanja postala najpopularnija droga na svetu.

Postoje i tzv. “donori”. Oni nude svoju krv u zamenu za seks. Oni su dvonoge kutije za užinu.

Što se medicinske znanosti tiče: naravno da i oni žele deo vampirskog kolača za sebe. Učinili bi sve što treba samo da ih mogu istraživati i testirati kako bi otkrili misteriju njihove krvi koja ima čudesne lekovite moći na ljudsko zdravlje.

Koje bismo još informacije trebali znati o njima? Mala, ali ne manje bitna činjenica je da su oni besmrtni, ali nisu neranjivi. Mala količina srebra savršeno je dovoljna da postanu slabi poput ljudi, a veća količina ih lako ubije.

Sunčeva svetlost takođe nije njihov prijatelj. Od nje se zapale i pretvore u pepeo za samo nekoliko sekundi.

Klinovi i kolci takođe su smrtonosni za njih, pogotovo ako je reč o ozbiljnijoj ubodnoj rani, a isto tako ne mogu preživeti dekapitaciju.

To su samo neki od najpoznatijih načina kako se rešiti vampira u slučaju da se mala grupica njih odluči skrasiti u blizini vašeg grada kao što su to Lijam, Dijana i Malkolm učinili u blizini Bon Tempsa i Šrevporta. Ali, ako neko baš preferira teži način: Hepatitis D takođe deluje sasvim dobro, što je dosad jedina poznata bolest kod vampira.

Da… nije baš lako biti vampir.