Međutim, Gilenhal je svoju sklonost prema “tamnoj strani” prekinuo sa 150 miliona dolara vrednim filmom “Princ od Persije: Pesak vremena”, filmskoj adaptaciji izuzetno popularne video igre. Džejk je sedam meseci trenirao kako bi ušao u formu za svoju ulogu heroja princa Dastana koji ujedinjuje snage sa bivšom Bond devojkom Džemom Arterton koja glumi superseksi visoku sveštenicu Taminu, kako bi sprečili da čarobni bodež dospe u krive ruke. Radi se o nagloj promeni u karijeri ovog glumca koji je dosad bio najpoznatiji po ulozi u kojoj je “mazio” Hita Ledžera “Planini Broukbek” ili po ulozi vojnika na ivici ludila u “Jarhead”. Ali Džejk oseća da je njegova sudbina oduvek bila postati zvezdom akcionih filmova.
“Moj san iz detinjstva je bio da glumim u nekom velikom akcionom filmu – oduvek sam želeo da budem Indijana Džouns,” priseća se Gilenhal. “Došlo je vreme da prestanem o sebi misliti preozbiljno. Radio sam puno zahtevnih drama i tražio sam nešto drugačije, a kada je naišao ‘Princ’ odlučio sam prihvatiti tu priliku.”
Epska adaptacija video-igre snimana je tri meseca prošlog leta na užarenih 50 stepen celizijusa u Maroku, gde su se producent Džeri Brukhajmer (Pirati s Kariba) i režiser Majl Nevel (Četiri venčanja i sahrana, Hari Poter) nadali da će uspeti stvoriti snažan fantastični i akcioni element. Iako je Gilenhal pridošlica u ovom žanru, ni u jednom trenutku nije postojala sumnja da on to neće uspeti. “Gledajući Džejka kako vežba scene borbe bilo je kao gledanje baleta” rekao je Nevel. Takođe je bilo sjajno imati nekoga ko je voljan ići snimati ovaj film usred leta u Marokansku pustinju – mesto koje čak i sami Marokanci u širokom luku zaobilaze u julu i avgustu.
"Džejk je pravi heroj i ima strašnu drskost u svojoj karakteru. On je nevaljali dečko!“
Gilenhal dolazi iz filmaške porodice: njegov otac Stiven je režiser, majka Naomi je scenarista, a sestra Magi je poznata glumica koja je nedavno glumila uz Džefa Bridžisa u “Crazy Heart”.
U razgovoru, 29 godišnji Džejk Gilenhal je promišljen i zanimljiv sagovornik koji je spreman otvoriti dušu i progovoriti o kontradikcijama i komplikacijama svoje profesije.
Željno je iščekivao početak Svetskog fudbalskog prvenstva koje se prošle godine (2010.) održavalo u Južnoafričkoj Republici – priznao je da je fudbal njegova “opsesija”.
Razgovarali smo sa Džejkom Gilenhalom u Montrealu (gdje je snimao film “Source Code”) i u Londonu gdje je promovisao “Princ od Persije: Pesak vremena”. Gilenhal je u novembru 2009., nakon jednogodišnje romanse, prekinuo vezu s poznatom glumicom Riz Viterspun, a nekoliko meseci kasnije viđen je u društvu australijske glumice Isabel Lukas dok je snimao “Source code” u Montrealu (Kanada) u martu i aprilu 2010.
INTERVJU
P: Džejk, zašto ste poželeli glumiti persijskog princa iz 6-tog veka?
GILENHAL: Bio sam spreman napraviti nešto sa puno elemenata akcije i fantazije, a uz to videti može li to biti nešto poput Indijane Džonsa. Želeo sam glumiti sa senzibilitetom Erola Flina, a jedan od razloga zbog kojih sam radio taj film je to što u njemu ima puno humora u stilu Indijane Džonsa.
P: Trenirali ste više od sedam meseci. Koliko je to bilo naporno?
GILENHAL: Naviknete se. Oduvek sam bio sportski tip i dopalo mi se to što mogu naporno trenirati i raditi na građi mog tela. Vidite kako se vaše telo polako menja i postaje drugačije, a onda je i puno lakše uživeti se u sam lik.
Takođe sam želeo biti u takvoj formi da osećam maksimalno samopouzdanje dok radim sve ili što je više moguće vratolomija. Bilo bi nemoguće snimiti ovaj film bez moje sposobnosti da odradim dobar deo vratolomija. A uspeo sam to izvesti bez većih povreda. (smeh)
P: Koja je najgora povreda koju ste zadobili na snimanju filma?
GILENHAL: Ništa ozbiljno. Uglavnom iščašena ramena i uganuća zglobova, ali ništa strašno. Najgore što mi se dogodilo na setu bilo je kada sam slučajno udario drugog glumca u lice za vreme scene borbe. Osećao sam se grozno.
P: Jeste li se našli u situacijama gdje ste za dlaku izbegli povrede? Na primer scene Parkura gde ste morali dosta trčati i skakati sa platforme na platformu?
To je bilo izuzetno zahtevno – bilo je tu puno trčanja, penjanja i skakanja. Najteža stvar koju sam fizički trebao naučiti bilo je kako se ispravno dočekati na noge i potom odmah nastaviti sa trčanjem. Ako to pogrešno uradite, prodrmaćete svaku kost i svaki mišić u vašem telu, a rizikujete i povrede.
P: Kako je bilo raditi sa Džemom Arterton?
GILENHAL: Bilo je to poput igre. Jedna od njenih vrlina je neustrašivost i niko i ništa ne može je impresionirati. Može biti vrlo zabavna i seksi, a i sama fizički izgleda vrlo impresivno.
Dobar deo filma zavisi o svojevrsnom komičnom podbadanju između nas, a već od prvih scena imali smo prilično dobar osećaj da ćemo to uspeti napraviti kako treba.
Mislim da većina glumaca može osetiti postoji li u njima nekakva hemija, a bilo mi je prilično jasno da ja i Džema imamo “to nešto”. Obožavao sam naše brze dijaloge.
P: Je li vam pustinjska vrućina ikad bila nepodnošljiva?
GILENHAL: Dolazim iz južne Kalifornije i zapravo obožavam vrućinu. Takođe sam radio sa puno britanskih glumaca poput Džeme, Bena Kingslija i Alfreda Moline pa sam odlučio da je najbolje ne žaliti se na vrućinu pošto sam vidio da je njima u nekim situacijama bilo prilično teško. Mislim, bilo je stvarno vruće, ali isto tako postoji neka neverovatna lepota i spokoj kada ste u pustinji. Obožavao sam to.
P: Da li je izolacija u pustinji pomogla da se članovi filmske ekipe zbliže?
GILENHAL: Da. Naporno radite ali isto tako se i zajedno dobro zabavljate. Postojala je ogromna hemija među svim glumcima, i to stvarno najiskrenije mislim. Mislim da smo Džema, Ben Kingsli i ja uspeli spojiti tri elementa – Džemin lik (Princeza Tamina) predstavlja ultimativnu čistoću i nevinost, Benov lik (Princ Nizam) pun je zavisti i žaljenja, a moj lik Dastan je plemeniti ratnik koji je na neki način disident. Međutim, svima njima zajednička je ranjivost i morali smo to podsticati.
P: Jeste li puno puta bančili do ranih jutarnjih sati?
GILENHAL: Pa, nije da nismo bančili i pili alkohol. Ali nikad nismo preterivali jer smo znali da sledećeg jutra moramo ustati i biti fizički spremni kako bismo se uspešno nosili sa vrućinom i ostalim stvarima. Ali ako smo imali nekoliko dana odmora, onda smo ponekad znali da se dobro proveselimo…
Često smo znali izluđivati jedni druge. I to poprilično. Ja svoj posao shvatam vrlo ozbiljno, ali ne shvatam samog sebe ozbiljno. Imam ja i onaj drugi život u kom nisam glumac, znate.
P: Rekli ste da mislite da ste u prošlosti bili previše fokusirani na mračnije, dramske uloge.
GILENHAL: To je istina Mislim da sam se jako želeo dokazati pa sam se trudio pronaći što je moguće više ozbiljnih i mračnih filmova sa zahtevnim dramskim ulogama. Ali u određenom trenutku shvatio sam da sam napravio dobar posao i da više ne moram nikome ništa dokazivati. Zato sam želeo raditi nešto drugačije poput “Princa od Persije” i u svoju karijeru uključiti i nešto vedrije filmove.
Mislim da su ljudi stekli utisak da sam mračna i ozbiljna osoba zato što sam u prošlosti glumio takve likove, ali zapravo ja uopšte nisam takav.
P: Ali prati Vas ugled da na setu često ulazite u sukobe s ostalim kolegama, posebno je “popularan” Vaš sukob sa Piterom Sarsgardom dok ste snimali “Jarhead”.
GILENHAL: Filmovi su jedan vrlo intenzivan proces i ponekad može doći do konfrontacija u zavisnosti od okolnosti. Znam da puno ljudi govori o tome šta se dogodilo na snimanju “Jarheada” i uprkos tome što ja i Piter nismo razgovarali nekoliko nedelja nakon te jedne prilično žučne svađe, danas smo bolji prijatelji nego ikad pre. A to je dobro, pošto je oženjen mojom sestrom (Megi Gilenhal). (smijeh)
P: Što je bio povod toj svađi?
GILENHAL: Radi se o vrlo intenzivnom filmu o nekim tipovima koji su bili obučeni za ubijanje u Zalivskom ratu. Svi smo na setu već bili pomalo ludi od svega što je verovatno pomoglo da podignemo nivo naše izvedbe na onaj nivo koji je bio potreban za film.
Sa Piterom smo radili jednu scenu gde ga ja i još neki tipovi srušimo i tresnemo o pod.
Radili smo nekoliko pokušaja i Piter je već imao gomilu modrica. I u jednom smo trenutku obojica eksplodirali. Ali većinu toga bile su samo tenzije sa seta koje su se nakupile od ranije, a ja sam verovatno preterao u smislu preintenzivnog uživljavanja u moj lik, pa su stvari jednostavno morale “zakuvati”.
I onda smo neko vreme urlali i vikali jedan na drugog što je pomoglo da se izduvamo. I to je ono što nam je trebalo jer smo od tada postali bolji prijatelji nego ikad pre. Nisam nikad shvatio koliko smo i ja i celi film zapravo frustrirali Pitera pa smo se na kraju smejali svemu tome, a na neki način to nas je iskustvo dodatno zbližilo jer ponekad morate proći kroz svakakva sranja sa bliskim prijateljem, rešiti to, a takve će vas stvari još više zbližiti do mere da više ništa nikada neće moći ugroziti to prijateljstvo. Nas dvojica smo sad poput braće, osim što mi je i zet. (smeh)
P: Ali bilo je i nekih tenzija između vas i Hita Ledžera na snimanju “Planine Broukbek” zar ne?
GILENHAL: To je bilo nešto sasvim drugačije. Hit i ja smo imali različit pristup glumi, a ja sam pokušavao primeniti ono što su drugi glumci znali raditi meni ili drugim ljudima u smislu odstupanja od onoga kako je scena napisana. To su stvari gde prekinete drugog glumca dok on izgovara svoje deo teksta ili ga jednostavno izbacite iz takta kako biste pokušali promeniti dinamiku scene.
Dok sam sa Hitom radio jednu tužnu scenu, pokušao sam promeniti način na koji je on glumi – bez ikakvih loših namera – jednostavno sam želeo da napravimo nešto drastično drugačije. Ali nisam uvideo da se Hitu sviđa način na koji on to odrađuje i zato sam ga uspeo prilično iziritirati. Zbog toga smo se nekoliko puta prepirali, ali smo na kraju pronašli dobar način kako da radimo zajedno. Ali sada se osećam loše zbog toga što sam ga pokušao uzdrmati jer ono što je on napravio je jedan naprosto neverovatan performans. A možda sam mu ipak na neki način pomogao. To nažalost nikada nećemo moći saznati sada kada on više nije sa nama…
P: Napunili ste 30 godina. Mislite li da ste uspeli evoluirati u svojim dvadesetim?
GILENHAL: Naučio sam više verovati samom sebi i manje se brinuti oko donošenja ispravnih odluka, Naučio sam da ne treba biti toliko oprezan i ozbiljan u poslu. Opšte gledano, više sam opušten i manje sam anksiozan kako prema sebi tako i prema drugima.
Postojala je i određena kontradiktornost u mom pristupu prema filmovima i u mom pristupu prema životu. Jedna od najboljih stvari koja mi se dogodila zbog snimanja “Princa od Persije“ bila je ta što sam uživao u snimanju tog filma više od bilo čega drugoga što sam ikad pre napravio kao glumac. Bilo je vrlo oslobađajuće iskustvo to što sam se mogao toliko zabaviti na setu i uneti više sebe u tu fantaziju.
Na filmskom setu osećate se kao da ste deo jedne velike porodice. Stvarno sam se tako osećao sa Hitom, Mišel (Vilijams) i Angom (Lijem) na setu “Planine Broukbek”. Tamo smo svi bili vrlo izolovani… Kuvali smo kafu jedni drugima svakog jutra i onda bismo se družili i provodili predivne zajedničke trenutke. Ali takvu lepotu trenutka teško je pronaći u drugim filmovima. Nedostaje ta hemija.
A na snimanju “Princa od Persije” svi smo osećali to nekakvo “drugarstvo” i mislim da nam je činjenica da smo bili u pustinji pomogla da međusobno stvorimo snažne veze.
P: Praktikujete li još uvek Budizam?
GILENHAL: Budizam me prosvetlio na puno načina... Kad sam počeo čitati o budističkoj filozofiji (za vreme snimanja filma 'Doni Darko') odmah sam shvatio da zapravo imam slična uverenja, ideje, principe i stavove. Stoga je praktikovanje budizma meni bio jedan sasvim prirodan potez.
Nije to nešto o čemu previše razmišljam, više se trudim slediti te principe i učenja jer verujem u njih i osjećam da sam bolja osoba zbog toga što pokušavam biti otvoreniji prema jednostavnim uživanjima i istini o životu i što cenim lepotu u drugim ljudima. Verujem da postoji duh i energija koja nas sve na neki način povezuje.
